Шта би ти с половином?

Регрут

Сабарија → Тицинум (данас Сомбатхељ, Мађарска → Павија, Италија)

• Родио се на рубу Царства. Отац му се сам пробио до чина трибуна и веровао је у старе богове.
• Са десет година дечак је побегао у цркву. Са дванаест је хтео у пустињу.
• Кад му је било петнаест, стигао је царски указ за синове ветерана. Пријавио га је рођени отац.
• Оковали су га, заклели и дали му слугу.
• Он је слузи чистио чизме. Служио га је за столом.

Белешка на маргиниРођен око 316. по старом рачунању, око 336. по новијим истраживањима. Никада га нисам питао. Променио би тему.

Огртач

Амјен

• Наг човек на градској капији, проси. Сви пролазе.
• Мартин је све остало већ разделио. Остао му је само војнички огртач на леђима.
• Зато вади мач и сече га напола.
• Неки се смеју војнику у пола огртача. Други, који имају много више, ућуте.
• Те ноћи сања. Христос носи половину коју је он поклонио.

„Мартин, који је још само катихумен, оденуо ме је овим огртачем.“

Белешка на маргиниКрштен је са осамнаест година. Сан га није учинио гордим. Проверио сам.

Одбијање

Вормс, 356.

• Ноћ уочи битке цезар Јулијан дели награду, човеку по човеку.
• Прозивају Мартина. Он неће да узме злато.
• Јулијан га назива кукавицом.
• Онда ме сутра пошаљи првог, каже он. Без штита, без шлема. Ићи ћу испред строја.
• Затварају га да га држе за реч. У зору непријатељ шаље изасланике и моли за мир.

„Ја сам Христов војник, не могу да се борим.“

Белешка на маргиниТог јутра нико није погинуо. Мислим да је у томе и била поента.

Ученик

Поатје, затим Алпи

• Чим је изашао из војске, одлази Хиларију, епископу Поатјеа, најоштријем уму Галије.
• Хиларије му нуди да га постави за ђакона. Мартин каже да није достојан. Изнова и изнова.
• Зато му Хиларије нуди најнижу службу у цркви. Њу прихвата.
• Док прелази Алпе да види родитеље, упада у заседу. Секира се диже. Други разбојник је зауставља.
• Везан је. Питају га да ли се боји. Одговара да се никада није осећао сигурније. Жао му је, каже, човека који држи конопац.

Белешка на маргиниРазбојник га је извео назад на пут и касније постао монах. Каже се да ова прича потиче од њега.

Колиба

Лигиже, затим Мармутје крај Тура

• Ни као епископ није хтео да живи као епископ.
• На две миље од Тура, између литице и окуке Лоаре, саградио је колибу од дрвета.
• За њим је дошло око осамдесет других. Већина је себи издубила собе у мекој стени.
• Нико ништа није поседовао. Нико није куповао ни продавао.
• Био је дозвољен само један ручни рад: преписивање књига.

Белешка на маргиниМноги од њих дошли су из добрих породица и из меких постеља. Помињем то зато што сам и ја.

Отмица

Тур, 371.

• Тур га је хтео за епископа. Он никада не би пристао.
• Зато је човек по имену Руриције клекнуо и преклињао га да дође његовој жени на самрти. Жене на самрти није било.
• Дуж пута су стајали грађани. Увели су га у град као заробљеника.
• Неки од епископа који су дошли подсмевали су се: прљава одећа, рашчупана коса, није то за епископа.
• Онда је неко насумице отворио Псалме и наглас прочитао један стих. У њему је стајало име његовог најгласнијег противника, епископа Дефенсора. Народ је заурлао.

Белешка на маргиниСтих се завршавао: „…да поразиш непријатеља и бранитеља.“ У латинском преводу који смо користили та реч гласи defensorem.

Проверавач чињеница

Близу Тура, и једно село с бором

• Људи су се молили на гробу крај пута. Говорили су да у њему лежи мученик. Ранији епископи ту су поставили олтар.
• Мартин је од најстаријих свештеника тражио име и датум. Нико није знао ни једно ни друго.
• Држао се подаље док није сазнао. Онда је наредио да се олтар уклони.
• На другом месту сељаци су га изазвали да стане тамо где ће пасти њихов свети бор.
• Стао је тамо. Преносим да је дрво пало на другу страну.

Белешка на маргиниНисам био код бора. Разговарао сам с људима који јесу. Суди како хоћеш.

Гозба и ђаво у пурпуру

Трир, и једна келија у Мармутјеу

• За царском трпезом у Триру Максим шаље свој пехар најпре Мартину, у знак почасти.
• Мартин пије, па га додаје свом свештенику. Не враћа га цару.
• Једне друге ноћи, док је сам у келији, јавља се прилика: пурпурни плашт, златна круна, златна обућа, свуда светлост.
• „Ја сам Христос“, каже она. Мартин ћути. Она то понавља.

„Нећу поверовати да је Христос дошао ако Га не видим с крсним ранама на телу.“

Светлост се угасила. Нема рана, нема Христа.

Белешка на маргиниОво ми је испричао он сам.

Последње путовање

Канд → Тур, новембар 397.

• Стар и истрошен, отишао је у Канд зато што су се тамошњи свештеници завадили.
• Помирио их је. Онда је дошла грозница.
• Није хтео сламарицу. Лежао је на пепелу.
• Умро је 8. новембра. Одвезли су га лађом уз Лоару, а обале су биле пуне људи који су певали.
• Сахрањен је у Туру 11. новембра. То је и данас његов дан.

„Господе, ако сам твом народу још потребан, не одбијам труд.“

Белешка на маргиниМоја књига се завршава пре овога. Био је жив кад сам је довршио. Остало сам испричао у писмима.