Машински превод, преглед у току. Исправке су добродошле.
Живот светог Мартина · Поглавље VII
Манастир Лигиже и прво чудо: Катихумен који се вратио у живот
Пошто је Хиларије већ био прошао кроз Рим кад је Мартин тамо стигао, овај је кренуо његовим трагом све до Поатјеа. Хиларије га је дочекао с неизмерном радошћу, а Мартин је убрзо затим у околини града основао мали манастир. Није прошло много, а придружио му се један млади катихумен који је желео да научи како да живи под вођством тог толико поштованог учитеља; али је после неколико дана младић пао у постељу с веома високом грозницом.
На несрећу, Мартин је баш тада морао на пут и одсуствовао је три дана. Када се вратио, затекао га је већ мртвог: болест је била тако силовита да је младић преминуо а да није стигао ни да буде крштен. Тело је лежало насред одаје, окружено уплаканим монасима који су припремали сахрану, када је Мартин утрчао, обливен сузама.
Вођен дубоким унутрашњим надахнућем, замолио је све да изађу из мале келије у којој је лежало тело, закључао врата изнутра и легао преко беживотног брата. Тако се усрдно молио неко време, све док у дну душе није осетио да Божја сила делује. Тада се мало придигао и остао погледа прикованог за младићево лице, чекајући, пун поуздања, плод своје молитве и Господњег милосрђа. Није прошло ни два сата кад је видео како тело полако почиње да се помера и како капци подрхтавају и поново се отварају светлости. Ганут, Мартин је стао да захваљује Богу тако гласно да су узвици радости испунили целу келију. Чувши то, монаси који су чекали напољу пред вратима одмах су утрчали унутра — и остали без речи кад су угледали живог онога кога су оставили мртвог!
Враћен у живот, младић је одмах затим крштен и поживео је још много година, поставши међу нама први живи сведок Мартинових чуда. Сам је имао обичај да приповеда шта му се догодило пошто је изашао из тела: био је изведен пред врховног Судију и, пошто још није био крштен, управо је чуо тешку пресуду која га је слала на мрачно место, међу безимено мноштво. У том тренутку, међутим, два анђела су обавестила Судију да је то управо онај младић за кога се Мартин моли. По Судијиној наредби, исти ти анђели су га вратили назад, предали Мартину и повратили у живот. Од тог дана Мартинов глас раширио се на све стране: онога кога су сви већ сматрали светим човеком почели су да поштују и због силе његових чуда и да га пореде са самим апостолима.
Мала заједница коју је Мартин око 361. године основао близу Поатјеа јесте Лигиже — који историчари сматрају најстаријим манастиром у западној Европи, основаним више од века и по пре светог Бенедикта!
Обрати пажњу на две занимљиве појединости у овој епизоди:
1. Гест старих пророка: Када Мартин затвара врата собе и леже преко преминулог младића, он верно понавља гест пророка Илије (1. Царевима 17, 21) и Јелисеја (2. Царевима 4, 34) из Старог завета.
2. Страх од смрти без крштења: Зашто младић приповеда да су хтели да га пошаљу на „мрачно место“ (obscuris locis)? За хришћане IV века, умрети још као катихумен, пре крштења, значило је да души остаје ускраћен пун улазак у светлост — а овај опис је уједно и једно од најстаријих сведочанстава у западној књижевности о ономе што бисмо данас назвали искуством блиске смрти.