Машински превод, преглед у току. Исправке су добродошле.

Живот светог Мартина · Поглавље V

Свети Хиларије из Поатјеа, служба егзорцисте и разбојничка заседа у Алпима

Чим је напустио војнички живот, Мартин је отишао светом Хиларију, епископу Поатјеа, човеку чијој су се вери и познавању Божјих ствари у то време сви дивили, и остао је неко време код њега. Хиларије је желео да га задржи уза се и да га, рукоположивши га за ђакона, укључи у клир своје епархије. Али Мартин је изнова и изнова одбијао, тврдећи да није достојан тако високе службе. Хиларије, човек изузетне проницљивости, схватио је да постоји само један начин да га приволи: да му повери дужност толико скромну да ће изгледати готово као понижење. Предложио му је, дакле, да буде егзорциста; и тога пута Мартин је пристао, да не би изгледало како ту службу презире зато што је сувише ниска.

Нешто касније, у сну му је дата опомена да треба да посети свој завичај и родитеље, који су и даље били привржени паганству, како би покушао да им помогне у вери. Кренуо је с дозволом светог Хиларија, који га је пустио тек пошто је, уз молбе и сузе, изнудио од њега обећање да ће се вратити. Прича се да је Мартин пошао на пут тешка срца и да је упозорио сабраћу да га чекају многе невоље — што је путовање убрзо и потврдило.

За почетак, док је при преласку Алпа ишао неким забаченим пречицама, упао је у разбојничку заседу. Један од њих је чак подигао секиру да му расцепи главу, али му је други разбојник у последњем тренутку зауставио руку. Ипак су му везали руке на леђима, отели му оно што је носио и оставили га једном из дружине да га чува. Овај га је одвео у забачен кутак и стао да га испитује ко је. Мартин је одговорио да је хришћанин. Разбојник га је упитао да ли се боји. Мартин га је сасвим мирно уверио да се никада у животу није осећао сигурније, јер зна да Божја заштита не изостаје, поготово у часовима највеће невоље; и додао је да пре жали њега, који се, огрезао у злочиначком животу, удаљава од Христовог милосрђа.

У алпским кланцима, руку везаних на леђима, Мартин спокојно говори о Јеванђељу разбојнику који га чува са секиром у руци и на крају га обраћа у веру.

Ту, на лицу места, стао је да му тумачи Јеванђеље и да му говори о речи Божјој. Нема потребе дужити причу: разбојник је поверовао у оно што је чуо, отпратио Мартина све док га није поново безбедно извео на главни пут и на растанку га замолио да се моли за њега. Касније се сазнало да је тај човек потпуно променио живот и посветио се побожном животу — штавише, каже се да је цела ова згода до нас допрла управо из његових уста.