Машински превод, преглед у току. Исправке су добродошле.

Живот светог Мартина · Поглавље XVII

Бивши проконзул Тетрадије и Мартинови прсти у устима опседнутог

Отприлике у исто време, један роб Тетрадија, бившег проконзула и човека велике политичке тежине, запао је у жестоко стање опседнутости због кога је страховито патио. Дошли су да замоле Мартина да положи руке на њега и исцели га, а он је рекао да му доведу младића. Само што нико није могао да га изведе из собе у којој је био затворен: с таквим бесом је насртао, покушавајући да уједе свакога ко би отворио врата, да се нико није усуђивао да му приђе.

Тетрадије је тада лично дошао да се баци на колена пред Мартинове ноге, преклињући га да он сам дође у његову кућу и помогне младићу. Мартин му је одговорио да не може да уђе у кућу једног паганина — јер се Тетрадије у то време још држао традиционалне римске вере. Бивши проконзул му је на лицу места обећао да ће, ако зли дух изађе из тог роба, и сам постати хришћанин. Мартин је тада отишао у његову кућу, положио руку на младићеву главу и одмах га ослободио те муке. Видевши то рођеним очима, Тетрадије је одржао реч: поверовао је у Господа Исуса, одмах се уписао међу катихумене, убрзо затим је крштен и целог живота је гајио неизмерну захвалност и поштовање према Мартину, у коме је видео онога коме дугује своје спасење.

Тих истих дана и у истом граду, улазећи у кућу једног другог господара, Мартин је нагло застао већ на прагу и упозорио да у унутрашњем дворишту види страшног демона. Тек што му је заповедио да оде одатле, дух је ушао у тело једног слуге који се налазио у задњем делу куће, у кухињи. Јадни човек је потпуно изгубио главу и стао да виче, да шкргуће зубима и да жестоко уједа свакога ко би му се нашао на путу. У целој кући настао је хаос: остале слуге ухватила је паника и сви су побегли на улицу.

Мартин је кренуо право на помамљеног човека и најпре му заповедио да се умири. Пошто је овај и даље шкргутао зубима и разјапљивао уста претећи да ће га растргнути уједима, Мартин му је гурнуо сопствене прсте у уста и изазвао га: „Ако имаш толику моћ, загризи их!“ Као да су му уз грло прислонили усијано гвожђе, опседнути је сместа повукао вилице што је даље могао, само да Мартинове прсте ни не окрзне. А пошто су га божанске казне приморавале да напусти то тело, а кроз уста више није могао да изађе, нечисти дух је на крају избачен у жестоком пражњењу црева, оставивши на поду нечист траг.