PričeIX / IX
Smrt svetog Martina u Kandu
Star i bolestan, Martin je otišao da smiri svađu među sveštenicima, umro je 8. novembra 397. i odneli su ga uz Loaru u Tur.
Kand → Tur, novembar 397.
Star i istrošen, otišao je u Kand zato što su se tamošnji sveštenici zavadili.
Pomirio ih je. Onda je došla groznica.
Nije hteo slamaricu. Ležao je na pepelu.
Umro je 8. novembra. Odvezli su ga lađom uz Loaru, a obale su bile pune ljudi koji su pevali.
Sahranjen je u Turu 11. novembra. To je i danas njegov dan.
„Gospode, ako sam tvom narodu još potreban, ne odbijam trud.“
Beleška na marginiMoja knjiga se završava pre ovoga. Bio je živ kad sam je dovršio. Ostalo sam ispričao u pismima.
Iz knjige
Epilog pripovedača · Šta se potom dogodilo: Smrt svetog Martina i poreklo 11. novembra
Zašto se knjiga Sulpicija Severa završava a da ne pripoveda o smrti svetog Martina? Iz najjednostavnijeg mogućeg razloga: kada je rukopis bio gotov i poslat u Deziderijevu…
Na ovom sajtu se ono što je napisao Sulpicije drži odvojeno od onoga što je dodato kasnije. O ovom izdanju