Priče o svetom Martinu

Devet prizora iz jednog života, svaki s poglavljem iz koga potiče.

I · Pogl. 2

Regrut

Martina su sa petnaest godina silom uzeli u rimsku vojsku i dali mu slugu. On je tom čoveku čistio čizme i služio ga za stolom.

Prenosi Sulpicije →

II · Pogl. 3

Ogrtač

Na kapiji Amjena, jedne oštre zime, vojnik je presekao svoj jedini ogrtač napola i polovinu dao nagom čoveku. Te noći je sanjao Hrista koji ga nosi.

Prenosi Sulpicije →

III · Pogl. 4

Odbijanje

Pred bitku kod Vormsa Martin je odbio carevu nagradu i ponudio se da nenaoružan ide ispred stroja. Neprijatelj je u zoru zatražio mir.

Prenosi Sulpicije →

IV · Pogl. 5

Učenik

Upao je u zasedu na planinskom putu i vezali su ga. Martin je rekao da se nikada nije osećao sigurnije i da mu je žao čoveka koji drži konopac.

Prenosi Sulpicije →

V · Pogl. 7, 10

Koliba

Kao episkop Tura Martin je živeo u drvenoj kolibi kraj Loare. Pridružilo mu se oko osamdeset monaha, u pećinama u litici.

Prenosi Sulpicije →

VI · Pogl. 9

Otmica

Martin nikada ne bi pristao. Zato su ga ljudi iz Tura prevarom izvukli iz manastira i pod stražom uveli u grad.

Prenosi Sulpicije →

VII · Pogl. 11, 13

Proveravač činjenica

Uklonio je oltar zato što niko nije umeo da kaže ime mučenika sahranjenog pod njim. Onda su ga seljaci izazvali da stane tamo gde će pasti njihov sveti bor.

Prenosi Sulpicije →

VIII · Pogl. 20, 24

Gozba i đavo u purpuru

Blistava prilika u purpuru i zlatu rekla je Martinu da je Hristos. Martin je zatražio da vidi krsne rane.

Ispričao lično Martin →

IX · Epilog

Poslednje putovanje

Star i bolestan, Martin je otišao da smiri svađu među sveštenicima, umro je 8. novembra 397. i odneli su ga uz Loaru u Tur.

Prenosi Sulpicije →