Mašinski prevod, pregled u toku. Ispravke su dobrodošle.
Život svetog Martina · Poglavlje IX
„Otmica“ za episkopa Tura i poniženje episkopa Defensora
Otprilike u to vreme narod Crkve u Turu poželeo je Martina za svog episkopa. Pošto su znali da ga neće biti nimalo lako izvući iz manastira, jedan žitelj Tura po imenu Ruricije smislio je lukavstvo: pretvarao se da mu je žena na samrti i, bacivši se na kolena pred Martinove noge, toliko ga je preklinjao da ga je nagovorio da pođe s njim. Duž puta je već, po dogovoru, čekalo nekoliko grupa građana, koji su ga na drumu opkolili i gotovo pod stražom odveli u Tur.
Tamo ga je čekalo zadivljujuće mnoštvo ljudi, pristiglih ne samo iz Tura nego i iz okolnih mesta, da glasaju o izboru novog episkopa. U narodu nije bilo dva mišljenja: svi su želeli isto i uglas govorili da niko ne zaslužuje episkopski čin više od Martina i da će biti srećna ona eparhija kojoj na čelu bude takav čovek. Postojala je, međutim, mala grupa protivnika — među njima i neki od episkopa pozvanih u grad na čin rukopoloženja — koja je po svaku cenu pokušavala da spreči taj izbor. Otvoreno su govorili da je Martin ličnost bez ikakvog ugleda, da nema izgled dostojan jednog episkopa, da ide loše odeven, u prljavoj odeći i raščupane kose. Ali narod, s mnogo više zdravog razuma od njih, nasmejao se tvrdoglavosti tih prelata koji su, pokušavajući da unize tako divnog čoveka, zapravo samo izricali pohvale na njegov račun. Na kraju im nije preostalo ništa drugo nego da ga posvete, primorani voljom naroda i Božjom promišlju.
Priča se da se među prisutnim episkopima Martinu najžešće protivio jedan koji se zvao upravo Defensor — i koji je tog istog dana javno ponižen nečim u čemu su svi videli proročki znak. Desilo se da čtec zadužen da na obredu čita Sveto pismo nije uspeo da se probije kroz gomilu i ostao je napolju. Dok su sveštenici kod oltara čekali, zbunjeni i ne znajući šta da čine, jedan od prisutnih uzeo je knjigu Psalama, otvorio je nasumice i stao naglas da čita prvi stih na koji je naišao. A Psalam je glasio ovako: „Iz usta dece i odojčadi izveo si savršenu hvalu protiv svojih protivnika, da poraziš neprijatelja i branitelja“ — a „branitelj“ se na latinskom kaže upravo defensor.
Čim su te reči odjeknule crkvom, sav narod je prolomio silan usklik, a protivnici su ostali sasvim razoružani i posramljeni. Niko nije sumnjao da je baš taj Psalam izašao po Božjoj volji, kako bi episkop Defensor tu, na licu mesta, čuo osudu svoje spletke: glasom prostog sveta potvrđivala se Božja hvala u Martinu, a protivniku je u isti mah spadala maska.
Nalazimo se na dan 4. jula 371. godine, kada je Martin posvećen za episkopa Tura (Caesarodunum Turonum). Ova epizoda savršeno oslikava tri veoma živa obeležja Crkve IV veka:
1. Kako se birao episkop: U antici episkope nije iz daljine postavljao Rim; birali su ih neposredno, na otvorenom zboru, hrišćani tog grada (ad suffragia ferenda), zajedno s mesnim sveštenicima i episkopima susednih eparhija. Kada neki monah koga je narod mnogo voleo nije hteo da prihvati tu službu, žitelji su ponekad pribegavali „prijateljskoj otmici“ — baš kao što je učinio Ruricije!
2. Sukob između otmenih episkopa i raščupanog monaha: Zašto su se ostali episkopi mrštili na Martinovu iznošenu odeću i dugu, neurednu kosu? Zato što je u drugoj polovini IV veka položaj episkopa jednog rimskog grada već bio mesto velikog društvenog ugleda, koje su zauzimali pre svega nekadašnji senatori, visoki činovnici i veliki posednici, navikli na besprekorne tunike i aristokratske manire. Pojava siromašnog pustinjaka, neobrijane brade i neošišane kose, vređala je sva pravila lepog ponašanja tog kruga.
3. Eksplozivna podudarnost Psalma 8, 3: Zašto se cela crkva prolomila na to čitanje? U današnjim prevodima Biblije taj stih obično glasi „da ućutkaš neprijatelja i osvetnika“. Samo što je u prevodu Vetus Latina — starom latinskom prevodu koji se u Martinovo vreme koristio u Galiji — reč upotrebljena za „osvetnika“ bila doslovno defensorem („ut destruas inimicum et defensorem“)! Pošto se vođa Martinovih protivnika zvao Defensor, nasumice pročitane reči „da poraziš neprijatelja i Defensora“ svima su zazvučale kao neposredan Božji odgovor, s imenom i prezimenom!