Mašinski prevod, pregled u toku. Ispravke su dobrodošle.
Život svetog Martina · Poglavlje VII
Manastir Ligiže i prvo čudo: Katihumen koji se vratio u život
Pošto je Hilarije već bio prošao kroz Rim kad je Martin tamo stigao, ovaj je krenuo njegovim tragom sve do Poatjea. Hilarije ga je dočekao s neizmernom radošću, a Martin je ubrzo zatim u okolini grada osnovao mali manastir. Nije prošlo mnogo, a pridružio mu se jedan mladi katihumen koji je želeo da nauči kako da živi pod vođstvom tog toliko poštovanog učitelja; ali je posle nekoliko dana mladić pao u postelju s veoma visokom groznicom.
Na nesreću, Martin je baš tada morao na put i odsustvovao je tri dana. Kada se vratio, zatekao ga je već mrtvog: bolest je bila tako silovita da je mladić preminuo a da nije stigao ni da bude kršten. Telo je ležalo nasred odaje, okruženo uplakanim monasima koji su pripremali sahranu, kada je Martin utrčao, obliven suzama.
Vođen dubokim unutrašnjim nadahnućem, zamolio je sve da izađu iz male kelije u kojoj je ležalo telo, zaključao vrata iznutra i legao preko beživotnog brata. Tako se usrdno molio neko vreme, sve dok u dnu duše nije osetio da Božja sila deluje. Tada se malo pridigao i ostao pogleda prikovanog za mladićevo lice, čekajući, pun pouzdanja, plod svoje molitve i Gospodnjeg milosrđa. Nije prošlo ni dva sata kad je video kako telo polako počinje da se pomera i kako kapci podrhtavaju i ponovo se otvaraju svetlosti. Ganut, Martin je stao da zahvaljuje Bogu tako glasno da su uzvici radosti ispunili celu keliju. Čuvši to, monasi koji su čekali napolju pred vratima odmah su utrčali unutra — i ostali bez reči kad su ugledali živog onoga koga su ostavili mrtvog!
Vraćen u život, mladić je odmah zatim kršten i poživeo je još mnogo godina, postavši među nama prvi živi svedok Martinovih čuda. Sam je imao običaj da pripoveda šta mu se dogodilo pošto je izašao iz tela: bio je izveden pred vrhovnog Sudiju i, pošto još nije bio kršten, upravo je čuo tešku presudu koja ga je slala na mračno mesto, među bezimeno mnoštvo. U tom trenutku, međutim, dva anđela su obavestila Sudiju da je to upravo onaj mladić za koga se Martin moli. Po Sudijinoj naredbi, isti ti anđeli su ga vratili nazad, predali Martinu i povratili u život. Od tog dana Martinov glas raširio se na sve strane: onoga koga su svi već smatrali svetim čovekom počeli su da poštuju i zbog sile njegovih čuda i da ga porede sa samim apostolima.
Mala zajednica koju je Martin oko 361. godine osnovao blizu Poatjea jeste Ligiže — koji istoričari smatraju najstarijim manastirom u zapadnoj Evropi, osnovanim više od veka i po pre svetog Benedikta!
Obrati pažnju na dve zanimljive pojedinosti u ovoj epizodi:
1. Gest starih proroka: Kada Martin zatvara vrata sobe i leže preko preminulog mladića, on verno ponavlja gest proroka Ilije (1. Carevima 17, 21) i Jeliseja (2. Carevima 4, 34) iz Starog zaveta.
2. Strah od smrti bez krštenja: Zašto mladić pripoveda da su hteli da ga pošalju na „mračno mesto“ (obscuris locis)? Za hrišćane IV veka, umreti još kao katihumen, pre krštenja, značilo je da duši ostaje uskraćen pun ulazak u svetlost — a ovaj opis je ujedno i jedno od najstarijih svedočanstava u zapadnoj književnosti o onome što bismo danas nazvali iskustvom bliske smrti.