Mašinski prevod, pregled u toku. Ispravke su dobrodošle.

Život svetog Martina · Poglavlje XIX

Pismo koje je iscelilo Arborijevu kćer, oči Paulina iz Nole i pad niz stepenice

Arborije, bivši rimski prefekt i čovek veoma duboke i iskrene vere, imao je kod kuće kćer koja je kopnila od strašnih napada četvorodnevne groznice. Desilo se da je tih dana primio pismo koje je napisao Martin; baš u trenutku kada je devojci groznica ponovo počela da raste, otac joj je položio pismo na grudi i istog trena groznica je spala i više se nikada nije vratila. Arborije je bio toliko potresen onim što je video da je na licu mesta odlučio da kćer posveti Bogu, na život u večnoj čednosti. Krenuo je tada na put k Martinu, poveo sa sobom devojku — živi dokaz da ju je on iscelio čak i iz daljine — i izričito je zahtevao da joj upravo Martin, i niko drugi, preda veo posvećenih devica.

A Paulin — čovek koji će kasnije svima postati izvanredan primer hrišćanskog života — počeo je da trpi užasne bolove u jednom oku, tolike da mu se preko zenice navukla gusta koprena od koje je slepeo. Martin mu je nežno prešao preko oka malom lekarskom četkicom, u trenu mu odagnao sve bolove i vratio mu vid, savršen kao pre.

Što se samog Martina tiče, jednog dana ga je zadesila nesreća da padne s gornjeg sprata i skotrlja se niz polomljene stepenice pune krivih stepenika, tako da je ostao sav izranjavan i izubijan od glave do pete. Ležao je opružen u keliji, gotovo na pragu smrti, u nepodnošljivim bolovima, kada mu se tokom noći ukazao anđeo koji mu je isprao rane i po celom izmučenom telu naneo blag melem. Sutradan ujutru Martin je ustao tako krepak i oporavljen kao da nikada nije ni pao.

Ali kad bih ovde stao da pričam sve slučajeve redom, jedan po jedan, nikada ne bismo završili; zadržimo se zato na ovih nekoliko primera odabranih među tolikim drugima. Sasvim su dovoljni da pokažu istinu o najdivnijim događajima, a da čitaoca ne zamaramo prevelikim brojem priča.