Mašinski prevod, pregled u toku. Ispravke su dobrodošle.
Život svetog Martina · Poglavlje XVIII
Lažna glasina o varvarskoj najezdi, poljubac gubavcu u Parizu i konci iz tunike
Drugom prilikom gradom se iznenada pronela glasina da su se varvarski narodi pokrenuli u napad, što je sve stanovništvo bacilo u paniku. Martin je tada naredio da se u crkvu dovede jedan opsednuti čovek i zapovedio duhu da kaže svu istinu o toj vesti. Ovaj je na kraju priznao da je deset demona zajedno pustilo tu glasinu da kruži ulicama, u nadi da će strah naterati Martina da pobegne iz grada; a što se varvara tiče, njima napad nije bio ni na kraj pameti. Posle tog priznanja, izrečenog naglas usred crkve, ceo grad je odahnuo i povratio mir.
A u Parizu, dok je Martin prolazio kroz jednu od kapija na gradskim bedemima, okružen ogromnim mnoštvom, pojavio se gubavac lica potpuno unakaženog bolešću. Dok su svi uzmicali s gađenjem, Martin je prišao pravo njemu, poljubio ga u lice i blagoslovio. Čovek je istog trena ozdravio i već sutradan se pojavio u crkvi čiste i zdrave kože, zahvaljujući Bogu za zdravlje koje mu je vraćeno.
Ne mogu da ne pomenem ni to da su čak i obični konci izvučeni iz njegove odeće ili iz njegove tunike od kamilje dlake bezbroj puta isceljivali bolesne: bilo je dovoljno vezati ih oko prstiju ili nositi oko vrata pa da bolest napusti onoga ko pati.
Ovo poglavlje spaja dve veoma izražajne epizode:
1. Rat glasinama na rimskoj granici: U Galiji s kraja IV veka, bez brzih veza, bilo je dovoljno da se pročuje kako su germanska plemena prešla Rajnu pa da se ceo grad da u bekstvo. Martin koristi saslušanje usred crkve da raskrinka lažnu glasinu i umiri sve stanovništvo!
2. „Apud Parisios“ — rođenje imena Pariza: Obrati pažnju na latinski izraz kojim Sulpicije smešta scenu: apud Parisios („u zemlji Parizija“). Nalazimo se upravo u istorijskom trenutku kada staro rimsko ime Lutecija izlazi iz upotrebe i ustupa mesto imenu mesnog galskog plemena — Pariz! Kapija na bedemu kod koje je Martin poljubio gubavca nalazila se na ulazu na ostrvo Île de la Cité, sasvim blizu mesta gde se danas uzdiže katedrala Notr Dam. U društvu u kome je guba ulivala užas, a gubavce terali kamenjem, prizor episkopa koji grli i ljubi u obraz unakaženog čoveka zauvek se urezao u pamćenje grada.