Mašinski prevod, pregled u toku. Ispravke su dobrodošle.
Život svetog Martina · Poglavlje XV
Ogoljen vrat pred mačem u zemlji Edua
Hoću da ispričam i šta se dogodilo u kraju Edua. Dok je Martin rušio jedan tamošnji hram, na njega je nasrnula razjarena rulja paganskih seljaka. Jedan od njih, plahovitiji od ostalih, potegao je mač i krenuo pravo na Martina da ga ubije. Ne uzmaknuvši ni korak, Martin je smaknuo plašt s ramena i pružio mu ogoljen vrat. Čovek nije ni oklevao da udari; ali baš u trenutku kada je visoko podigao ruku da zamahne mačem, izgubio je ravnotežu, pao nauznak koliko je dug i, obuzet neobjašnjivim užasom, stao da moli za oproštaj.
Veoma sličan ovome bio je i jedan drugi slučaj: neki čovek je pokušao da ga ubode velikim nožem dok je on razbijao paganske kipove, ali u trenutku kada je hteo da zarije sečivo, gvožđe mu je izletelo iz ruku i nestalo bez traga.
Najčešće im je, međutim, kada bi seoski živalj pokušao da ga spreči da ruši njihova svetilišta, Martin govorio s toliko dobrote i uverenja da bi im razoružao srce — pa bi, pošto bi im otvorio oči za istinu, na kraju sami žitelji rušili svoje hramove.
Teritorija Edua (pagus Aeduorum) nalazila se u današnjoj Burgundiji, oko grada Otena (antičkog Augustodunum). Edui su bili jedan od najstarijih i najponosnijih galskih naroda, čuveni još od vremena Julija Cezara i s veoma dubokim druidskim korenima.
Dobro pogledaj poslednju rečenicu ovog poglavlja, koja često prođe nezapaženo: Sulpiciju je stalo da razjasni da, uprkos ovim napetim trenucima s mačevima i kasapskim noževima (culter), Martin „najčešće“ (plerumque) otpor sela nije savladavao silom, nego strpljivim razgovorom i propoveđu, sve dok sami meštani ne bi razgradili stare oltare.