Приче о светом Мартину

Девет призора из једног живота, сваки с поглављем из кога потиче.

I · Погл. 2

Регрут

Мартина су са петнаест година силом узели у римску војску и дали му слугу. Он је том човеку чистио чизме и служио га за столом.

Преноси Сулпиције →

II · Погл. 3

Огртач

На капији Амјена, једне оштре зиме, војник је пресекао свој једини огртач напола и половину дао нагом човеку. Те ноћи је сањао Христа који га носи.

Преноси Сулпиције →

III · Погл. 4

Одбијање

Пред битку код Вормса Мартин је одбио цареву награду и понудио се да ненаоружан иде испред строја. Непријатељ је у зору затражио мир.

Преноси Сулпиције →

IV · Погл. 5

Ученик

Упао је у заседу на планинском путу и везали су га. Мартин је рекао да се никада није осећао сигурније и да му је жао човека који држи конопац.

Преноси Сулпиције →

V · Погл. 7, 10

Колиба

Као епископ Тура Мартин је живео у дрвеној колиби крај Лоаре. Придружило му се око осамдесет монаха, у пећинама у литици.

Преноси Сулпиције →

VI · Погл. 9

Отмица

Мартин никада не би пристао. Зато су га људи из Тура преваром извукли из манастира и под стражом увели у град.

Преноси Сулпиције →

VII · Погл. 11, 13

Проверавач чињеница

Уклонио је олтар зато што нико није умео да каже име мученика сахрањеног под њим. Онда су га сељаци изазвали да стане тамо где ће пасти њихов свети бор.

Преноси Сулпиције →

VIII · Погл. 20, 24

Гозба и ђаво у пурпуру

Блистава прилика у пурпуру и злату рекла је Мартину да је Христос. Мартин је затражио да види крсне ране.

Испричао лично Мартин →

IX · Епилог

Последње путовање

Стар и болестан, Мартин је отишао да смири свађу међу свештеницима, умро је 8. новембра 397. и однели су га уз Лоару у Тур.

Преноси Сулпиције →