Машински превод, преглед у току. Исправке су добродошле.
Живот светог Мартина · Поглавље XIV
Ватра која је устукнула уз ветар и два наоружана анђела у Левруу
Отприлике у исто време, у једном сличном случају, Мартин је био јунак још једног упечатљивог догађаја. У једном селу у коме је запалио веома старо и чувено паганско светилиште, ветар је почео да гони пламен право ка суседној кући, прислоњеној уз храм. Чим је видео опасност, Мартин се трком попео на кров те куће и стао тачно пред пламен који је надирао. Оно што се затим догодило оставило је све отворених уста: видело се како се ватра повија уназад, супротно од самог правца ветра, као да се природне силе боре једна против друге! Тако је, захваљујући Мартиновом посредовању, пожар прогутао само оно што је требало да изгори, а кућу оставио нетакнуту.
У другом месту, званом Левру, Мартин је такође покушао да сруши велики храм, веома богат и окружен огромним паганским поштовањем, али се против њега окупила разјарена гомила која га је увредама и батинама отерала одатле. Мартин се тада повукао на једно место у близини и провео три дана узастопце одевен у грубу покајничку тунику и посут пепелом, без хране и у непрестаној молитви, молећи Бога да, кад већ људске руке нису успеле да сруше то светилиште, то учини сама божанска сила.
Када су та три дана истекла, изненада су му се указала два анђела с копљем и штитом у руци, као војници небеске војске. Рекли су му да их шаље Господ да растерају гомилу и да га штите док се храм буде рушио: може мирно да се врати у село и доврши оно што је започео, јер га нико неће ни таћи.
Мартин се одмах вратио у Левру и, пред очима целог тог паганског живља — који је стајао и гледао, потпуно неспособан да ишта предузме — сравнио је светилиште до темеља и разбио у комаде све олтаре и кипове. Схвативши да их је само божанска сила могла оставити тако укочене и испуњене страхом, немоћне да спрече епископа, готово сви житељи тог места обратили су се Исусу Христу, гласно објављујући да само Мартинов Бог заслужује да му се клањају и да ти идоли, који ни сами себе нису умели да одбране, не вреде ништа.
Старо насеље Leprosum данас је град Левру, у средишњој Француској (област Бери), где су археолошка ископавања потврдила постојање великог гало-римског верског средишта.
Вреди запазити две црте које много откривају о Мартиновом начину деловања:
1. Борити се против идола, штитити људе: У првој епизоди, чим види да ветар баца пламен с храма на сламнати или дрвени кров суседне куће, Мартин ставља на коцку сопствену кожу и пење се на кров у пламену да сусед не би остао без куће.
2. Покајање уместо војске: Када га батинама отерају из Левруа, Мартин не одлази да од римских власти тражи војнике како би закон наметнуо силом (као што су већ чинили многи епископи његовог времена). Радије се повлачи на три дана у пост, одевен у кострет (грубу тунику од козје или камиље длаке која се носи на голој кожи) и с пепелом на глави, баш као што су чинили стари библијски пророци.